Како до нас


Oдлукa о пријему у стални радни однос


Одлука 00-535/20 од 10.08.2017. може се преузети овде >>

Дан отворених врата КЦВ


У циљу унапређења процеса рада у ИЗИС-у, и превазилажења проблема који из тога проистичу, на иницијативу проф. др Едите Стокић, помоћника директора за здравсто, Клинички центар Војводине jе у јулу и августу организоваo Дан отворених врата као прилику да сви запослени у ЗУ са територије Војводине, који имају недоумица у вези са радом у ИЗИС-у (нарочито имајући у виду и предстојеће фазе увођења нових модула), могу консултовати чланове Тима за ИЗИС у КЦВ.
Билa je ово прилика и да се размене искуства и усвојене вештине рада у ИЗИС-у унапреде, јер су састанцима присуствовали и представници Тима за имплементацију ИЗИС – Марина Сапунџиева, пројект менаџер и Бојан Марковић, тим лидер, испред Министарства здравља што је значајно унапредило квалитет дијалога и разумевање с каквим се проблемима лекари у ЗУ срећу у току процеса рада у ИЗИС-у.
Том приликом је још једном истакнуто да се у КЦВ пацијенти и даље упућују неприпремљени, без претходног прегледа код специјалисте ДЗ, без потребне дијагностике која се, у складу са Правилником о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу ради (или треба да се ради) у домовима здравља; уз злоупотребу CITO упута са образложењем да „не постоји слободан термин“ и све присутно упућивање контрола у термине првих прегледа, али и да је приметна тенденција пада у броју оваквих случајева. Сви проблеми које су присутни износили упућивали су на закључак да у већини случајева локални информациони системи у ДЗ нису понудили адекватна решења за видљивост свих неопходних поља у ИЗИС-у, те тако лекари на примару и даље не виде све врсте прегледа (контролне и прве) нити све одобрене слободне термине за специјалистичке прегледе у КЦВ. То је била прилика да представници Тима за имплементацију ИЗИС испред Министарства здравља скрену пажњу на неопходност ЗУ да од софтверских кућа, са којима имају склопљене уговоре о одржавању локалног софтверског решења, примене сервисе за одржавање и ажурирање система, или да се директно обрате надлежнима за ИЗИС, јер су они спремни да изнађу решење за сваки поједини случај, јер то и нису мањкавости самог функционисања софтвера ИЗИС. Нарочито је важно истаћи да су и неки представници софтверксих кућа – Хелиант и Зипсофт – изразили жељу да присуствују састанцима, те је њихово учешће у дискусији омогућило јасније сагледавање проблема са којима се лекари срећу, али и могућа решења, на чију примену без одлагања су се обавезали сви присутни. Иако нерадо, сви учесници састанака су могли уочити да нису све софтверске куће једнако посвећене превазилажењу проблема који проистичу из индиректног рада у ИЗИС-у, и да сами у својим ЗУ морају исистирати да се сарадња софтверских кућа са ИЗИС-ом интензивира.
Одговорни из ДЗ су изнели проблеме недостатка лекара у односу на број прегледа који се обављају у установи (нарочито у време годишњих одмора), недостатак одређених специјалиста, немогућност запошљавања нових, с обзиром на законску регулативу која пропозиције (које специјалности и колико извршилаца) одређује према броју становника, а не узима у обзир реалне потребе пацијената. Нарочито је истакнуто да се слободни термини КЦВ брзо попуне, чега смо ми у КЦВ свесни и зато се по налогу проф. др Едите Стокић у току текућег месеца дају и додатни термини специјалистичких прегледа, али су из осталих ЗУ приметили да им то додатно отежава рад са пацијентима јер се не зна кад ће се нови слободни термини у ИЗИС-у појавити. Предложено је да се у таквим случајевима, нарочитог дефицита одређених специјалности, проблем превазиђе доследним поштовањем Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања (и пацијенте упућују у најближу ЗУ у складу са Уредбом о плану мреже ЗУ, прво у примарну, потом секундарну и тек на крају у терцијарну установу).
Имајући у виду изнете проблеме, бројност одзива ЗУ као и чињеницу да су одговорни у ЗУ на састанак упутили углавном информатичаре, стиче се закључак да код неких још увек постоји уверење су питања рада у ИЗИС-у питања за информатичаре, те да је сврха оваквих окупљања исцрпљена. Мишљења смо да би по окончању сезоне годишњих одмора било сврсисходно организовати још једно окупљање намењено искључиво представницима медицинског кадра као прилику да директни корисници ИЗИС-а, на свим нивоима здравственог система, убрзају сналажење у ИЗИС-у, те да им се, отклањањем дилема, омогући функционално решавање проблемских ситуација са којима се сусрећу у свакодневном раду.

Објављено 08.08.2017.


Објављен конкурс за пријем у радни однос


Текст конкурса можете преузети Oвде>>


Oбјављено 13.07.2017.



ЦЕНТАР ЗА ПАТОЛОГИЈУ И ХИСТОЛОГИЈУ КЦВ ДОБИО НАЈСАВРЕМЕНИЈИ МИКРОСКОП

Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић и покрајински секретар за здравство, доц. др Зоран Гојковић обишли су данас Центар за патологију и хистологију Клиничког центра Војводине, а у вези са набавком нове медицинске опреме – дигиталног оптичког микроскопа Vision Tek, јапанског произвођача Сакура.
 Домаћини су били в.д. дирeктoрa КЦВ – проф. др Петар Сланкаменац, пoмoћник дирeктoрa зa oбрaзoвну и нaучнo-истрaживaчку дeлaтнoс КЦВ – доц. др Мирјана Живојинов и упрaвник Центра за патологију КЦВ – проф. др Милана Пањковић.

Објављено 11.07.2017.










Посета делегације лекара из Мађарске Клиничкоm центрu Војводине

Клинички центар Војводине је данас угостио делегацију лекара из Мађарске (World Federation of Hemophilia) и овим поводом је одржана конференција за медије на којој су присуствовали: проф. др Едита Стокић- помоћник директора за здравство КЦВ, др Небојша Рајић- Клиника за хематологију КЦВ, доц. др Владимир Хархаји- Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију, као и гости поменуте делегације проф. др Ласло Барта- ортопед са Универзитетске клинике за ортопедију у Будимпешти, др Aна Селмеци из Центра за лечење хемофилије у Будимпешти и представник Светске федерације хемофилије господин Јулијан Цолов.
 Повод је иницијална посета, а предвиђа се да главно поље сарадње буде ортопедска хирургија код пацијената са хемофилијом.

Објављено 26.06.2017.








Oдлуке о пријему у стални радни однос



Одлука 00-535/10 од 20.06.2017.

Одлука 00-535/11 од 20.06.2017.


ПОСЕТА РУСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

Клинички центар Војводине угостио је делегацију лекара из Уралског региона Руске Федерације, који су били у посети нашој земљи. Домаћини су били проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство КЦВ и доц. др Драган Николић – начелник ургентне хирургије УЦ КЦВ. С обзиром да је КЦВ једина терцијална установа у Војводини, гости су имали прилику да се упознају са организацијом рада и функционисања појединих служби КЦВ, а посебно Ургентним центром.

Објављено 07.06.2017.










ИЗВЕДЕНА ПРВА ОПЕРАЦИЈА КОЛЕНА КОД ХЕМОФИЛИЧАРА

Поводом прве операције колена код хемофиличара у КЦВ су овај не мали подвиг излагањем представили: проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство КЦВ, проф. др Ивана Урошевић – управник Клинике за хематологију, прим. др Веселин Бојат, доц. др Владимир Хархаји и др Предраг Рашовић – са Клинике за ортопедију, и др Пеђа Живановић – са Клинике за медицинску рехабилитацију.
 У Војводини има око 150 одраслих пацијената са хемофилијом, који се у највећем броју лече на Клиници за хематологију КЦВ, где је 2011. године, захваљујући донацијама међународне фондације, отворен Кабинет за хемофилију. Лечење хемофилије је комплексно, мултидисциплинарно и скупо. На првом месту се овим пацијентима баве хематолози. Третман подразумева супституцију одговарајућег фактора, како би се превенирала појава крварења и касних компликација. Свеобухватно лечење ових пацијента подразумева окупљање тима разних специјалности, у првом реду физијатра, инфектолога, ортопеда, психолога... Код узнапредовалих случајева развијају се тешке контрактуре зглобова и у завршној фази, дегенеративне промене које захтевају и хируршко лечење.
 На Клиници за ортопедску хирургију КЦВ је 17. маја 2017. године, урађена је прва таква операција. Пацијенту старом 31 година, уграђена је примарна тотална протеза левог колена, због изражене дегенеративне хемофилијске артропатије. Операција је захтевала припрему пацијента првенствено од стране хематолога (како би вредности фактора коагулације биле у терапијском опсегу), али и физијатра. Тим ортопедских хирурга на челу са прим. др Веселином Бојатом, извршио је овај захват. Сама операција и непосредни постоперативни ток су протекли уредно.
 Оваквим приступом пацијентима са хемофилијом, формирањем тима лекара, као и значајном подршком Управе, КЦВ је стекао услове да буде Европски Центар за свеобухватно лечење хемофилије (Comprehensive Care Center). У наредним месецима очекује се укључивање КЦВ и у „twining“ програм са Универзитетском ортопедском клиником у Будимпешти, под покровитељством Светске федерације за хемофилију (WHF).

Објављено 26.05.2017.



Бесплатан преглед коже за грађане Новог Сада

 Еуцерин Србија и Фонд Б92, уз подршку Министарства здравља Републике Србије, Покрајинског секретеријата за здравство и Удружење дерматовенеролога Србије, и ове године су омогућили бесплатан прегледе у оквиру пројекта за рано откривање рака коже „Преглед за све“, у ком су учествовали лекари Клинике за кожно венеричне болести Клиничког центра Војводине.

 Данас у Новом Саду на Тргу Слободе од 9.00 до 21.00 су организовани бесплатни дермоскопски прегледи коже, и то без заказивања.

 Лекари КЦВ су са великим задовољством прихватили учешће у овој акцији и овим путем апеловали на грађане да мисле на своје здравље, и издвоје време да дођу на бесплатан преглед коже.

Објављено 23.05.2017.







ОБЕЛЕЖЕН ЕВРОПСКИ ДАН ГОЈАЗНОСТИ

Поводом Европског дана гојазности, који се широм Европе обележава 20. маја низом манифестација усмерених на истицање присуства овог обољења у епидемијским размерама, одржана је презентација у којој су учествовали проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство КЦВ, доц. др Драгана Томић Наглић и др Слађана Пејаковић са Клинике за ендокринологију.
 Проф. др Стокић је овом приликом истакла, да је гојазност обољење које се карактерише увећањем масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација попут дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, поремећаја метаболизма масти, поремећаја репродукције, појединих облика малигнитета и бројних других.
 Према подацима Европског удружења за изучавање гојазности, ово обољење је присутно код 23% жена и 20% мушкараца у Европи. Међутим, ако тренд настави овим степеном раста, предикције су да ће 2030. године преко 50% становништва бити гојазно.
 Клинички центар Војводине у Новом Саду придружује се обележавању Европског дана гојазности, скретањем пажње на проблем гојазности у нашој средини, али и приказом активности које су спроведене како би се, посебно у дечјем узрасту, превенирао настанак и развој гојазности.

Објављено 22.05.2017.




Похвала Лекарске коморе Србије

Трансплантационом тиму КЦВ









СВЕТСКИ ДАН ХЕМОФИЛИЈЕ У KЦВ

Поводом обележавања Светског дана хемофилије, данас је у Клиничком центру Војводине одржана презентација и конференција за медије којој су присуствовали: проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство КЦВ, др Иванка Савић-заменица покрајинског секретара за здравство, проф. др Снежана Бркић – декан Мединцинског факултета у Новом Саду, проф. др Ивана Урошевић – управник Клинике за хематологију KCV, и Владимир Илијин – председник Удружења хемофиличара Србије.
 Хемофилија и други наследни поремећаји згрушавања крви (хемостазе), спадају у ретке болести. Сматра се да око 1% опште популације носи неки мутирани ген, одговоран за једну од болести хемостазе. Када се говори о овим болестима, има се на уму хемофилија А која је најпознатија, од које оболевају мушкарци, а болест преносе жене. Међутим, у групу ових болести спадају и неке од којих оболевају и жене. Пацијенти који болују од ових болести нису бројни, али је њихово лечење комплексно и обухвата више специјалности (хематологе, ортопеде, физијатре, инфектологе, психологе и др.). Дакле, захтева мултидисциплинарни приступ лечењу. Ових пацијената има око 150 у Војводини. Хемофилија типа А око 60, типа Б око 25, а остале коагулопатије броје око 65 случајева.
 Ови пацијенти су до пре неколико деценија имали значајно краћи животни век у односу на општу популацију и сви су завршавали са одређеним степеном инвалидитета. Уз савремене начине лечења, ови пацијенти данас имају нормалан животни век, ретко имају тежи степен инвалидности, а млађи пацијенти немају ограничења у свакодневном животу (образовање и запошљавање). Лечење ових пацијената у Србији је из године у годину све боље, издвајају се значајна средства и може се рећи да се у КЦВ спроведе сви принципи европског лечења ових болести. Клиника за хематологију има Кабинет за хемофилију где пацијенти могу бити прегледани, посаветовани и добити лекове за потребно лечење.

Објављено 27.04.2017.



Отворен нови пункт Завода за хитну медицинску помоћ у кругу Клиничког центра Војводине

Покрајински секретар за здравство, доц. др Зоран Гојковић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, отворили су нови пункт Завода за хитну медицинску помоћ у кругу Клиничког центра Војводине у Новом Саду.
 Отварању су присуствовали члан Градског већа за здравство проф. др Золтан Хорват, директор Завода за хитну медицинску помоћ др Богдан Живановић, в.д. директора КЦВ проф. др Петар Сланкаменац, помоћник директора за здравство КЦВ проф. др Едита Стокић, као и колегијум Завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад.
 Дежурна служба Завода за хитну медицинску помоћ за одрасле радиће на новој адреси у оквиру Клиничког центра Војводина, јер је досадашњи пункт Хитне помоћи који се налазио у Његошевој улици затворен због реституције. Уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство и Клиничког центра Војводине, Градска управа за здравство и Завод за хитну медицинску помоћ Града Новог Сада добили су ове просторије на коришћење.
 На новој локацији Хитне помоћи прегледаће се и лечити болесници који ће, уколико има потребе, бити упућивани у Ургентни центар, где ће се одмах радити сва дијагностика и прегледи.

Савремено лечење дијабетеса у Клиници за ендокринологију

Oболели од дијабетеса типа 1, који се лече на Клиници за ендокринологију КЦВ, већ десет година у терапији добијају инсулинску пумпу. Модерна терапија дијабетеса подразумева савремене инсулинске режиме, међу којима је и инсулинска пумпа.
 Помоћник директора за здравство КЦВ проф. др Едита Стокић, начелница Одељења за метаболизам Клинике за ендокринологију доц. др Драгана Томић-Наглић, начелница Дневне болнице у Клиници за ендокринологију КЦВ проф. Др Милена Митровић и др Ђорђе Поповић, објаснили су на конференцији за медије, да је пре свега важна едукација тима лекара, али и пацијената. Циљ је да буде што мање компликација, али не на рачун погоршања квалитета живота.
 У нашој земљи има између 750.000 и 800.000 оболелих од дијабетеса, од чега 80.000 чине млади пацијенти, који морају добијати инсулин, како шећерна болест не би изазвала компликације.
 Инсулинска пумпа омогућава 24-орочасовну испоруку инсулина, чиме се постиже боља гликемијска контрола.

Објављено 06.04.2017.





Корак ка сарадњи

Клинички центар Војводине угостио је данас колеге из Црне Горе, Зорицу Ковачевић – дипломираног правника, директорка Клиничког центра Црне Горе и др Јевту Ераковић – председника одбора директора КЦЦГ. Овом приликом су домаћини, проф. др Петар Сланкаменац – в.д. директора КЦВ и проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство, гостима уприличили обилазак Клиничког центра Војводине.

Објављено 31.03.2017.










ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА АМЕРИЧКО-АУСТРИЈСКЕ ФОНДАЦИЈЕ

У организацији Медицинског факултета у Београду и Клиничког центра Војводине у Управној згради КЦВ, дана 24. марта 2017. године, одржана је презентација Америчко-аустријске фондације.
Доц. др Мирјана Живојинов, пoмoћник дирeктoрa зa oбрaзoвну и нaучнo-истрaживaчку дeлaтнoст КЦВ, била је домаћин поменуте презентације, а предавање лекарима КЦВ је одржала координатор програма америчко-аустријске фондације за Србију, Биљана Буљугић.
Теме су обухватиле следеће:
  - салцбуршки медицински семинари (специјалистичких семинара за лекаре специјалисте и специјализанте)
  - медицинске стипендије (једномесечних боравака у аустријским болницама)
  - сателитски симпозијуми
 Циљ ове презетнације био је да се стручна јавност упозна са постојањем, предностима и могућностима медицинског програма едукације, који пружају у професионалном и стручном смислу потецијалним учесницима.

Објављено 28.03.2017.



Обележавање 5 година Центра за ЛДЛ-аферезу

Ове године се на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клиничког центра Војводине, навршава 5 година од почетка примене одстрањивања атерогених честица из крви оболелих од поремећаја метаболизма масти, применом филтрације у вантелесном крвотоку. Ова метода се у неким западноевропским земљама, САД и Јапану примењује од 2008 године, а Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦВ је једини центар у Војводини у којој се примењује ова метода. У Србији ову методу примењују још у Клиници за ендокринологију КЦ Србије.
 Циљ овог начина лечења је превенција настанка инфаркта и шлога код болесника који већ имају дијагностиковану исхемијску болест срца или су прележали наведена обољења, а код којих терапија лековима и дијетом не даје задовољавајуће резултате. До сада је на клиници обављено 365 процедура код болесника са доказаном наследном хиперхолестеролемијом. Резултати се уклапају у светске статистике, будући да се процедуром ЛДЛ-аферезе смањује ниво атерогеног холестерола за 67%.
 Ниједан болесник подвргнут овом третману у нашем центру није имао поновљени атак шлога нити инфаркта срца.

Објављено 24.03.2017.



Престанак забране посета

Од 06.03.2017. укида се забрана посета уведена 16.12.2016.


Колеге из Израела у посети КЦВ

Клинички центар Војводине угостио је данас запослене Министарства здравља из Израела, који су били у посети нашој земљи. Домаћини су били проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство и проф. др Игор Митић – управник Ургентног центра. С обзиром да је КЦВ једина терцијална установа у Војводини, гости су имали прилику да се упознају са организацијом рада и функционисања појединих служби КЦВ, а посебно Ургентним центром.

Објављено 07.03.2017.


Актуелности у едукацији

Са задовољством Вас обавештавамо је Здравствени савет Србије објавио Збирне табеле акредитованих програма дана 03.03.2017. године одлуком број : 153-02-489/2017-01, те да је наш КЦВ са 100% тним учинком акредитовао 74 програма КМЕ.

На почетку смо 2017. године и у првом акредитационом року имамо већ 74 програма што је 58% у односу на целу 2016. годину када је акредитовано укупно 126 програма. У нади да ћемо наставити овим трендом желимо да се захвалимо ОЈ које су добиле акредитацију, као и да апелујемо на оне које нису послале програме за акредитацију да то ураде већ у овом следећем акредитационом року.
 Центру за образовну и научно истраживачку делатност КЦВ пријављено је 74 предлога програма за акредитацију КМЕ. Од тога имамо 2 предлога програма за курсеве и 72 прелога за стручне састанке. Од укупног броја предлога 20 прелога је за медицинске сестре и здравствене техничаре (1 курс и 19 стручних састанака) и 54 за лекаре (1 курс и 53 стручних састанака).
 Највише програма пријавила је Клиника за медицинску рехабилитацију 28 (13 лекарских и 15 за медицинске сестре и здравствене техничаре) Клиника за ендокринологију 4, Центар за радилогију 3, Клиника за кожновенеричне болести 4, Центар за лабораторијску медицину 5, Клиника за неурологију 6, Клиника за ортопедију 6, Клиника за анестезију 4, Клиника за неурохирургију 3, Клиника за максилофацијалну хирургију 2 Клиника за гинекологију и акушерство 7, ургентни центар 1 и Клиника за инфективне болести 1.

  1. Акредитовани стручни састанци лекари јануар 2017.
  2. Акредитовани стручни састанци MСТ јануар 2017.

Клиника за урологију Клиничког центра Војводине једина установа која ради уродинамска испитивања

Клиника за урологију је једина здравствена установа у Војводини која ради uродинамско испитивање , или скраћено – уродинамика – која се бави испитивањем бешике и суседних мишића, када су искориштене све стандардне дијагностичке методе, а још увек се не зна узрок поремећаја мокрења.
 Инконтиненција урина јесте невољно отицање урина из бешике. Око 30% жена старијих од 50 година има овај проблем, али се тек свака десета јави лекару због тога. Годинама уназад проблем је био што лекари нису имали начин да поставе тачну дијагнозу и да утврде коме би операција могла помоћи пре саме хируршке интервенције. Данас, није више тако. Уродинамско испитивање омогућава да се утврди тачно која врста „бежања мокраће“ је у питању. Тек када се то уврди, могуће је прецизно одредити начин лечења: вежбе, лекови, стимулације струјом, мала интервенција или већа операција. Ако треба оперисати, на основу овог испитивања се може утврдити тачно која операција би била најпогоднија, и шта од операције пацијент може да очекује.
 Уродинамско испитивање није један поступак већ скуп неколико различитих метода. Не примењују се све методе код сваког пацијента, јер би то било дуготрајно, скупо и беспотребно. Неинвазивна испитивања су једноставна, јефтина и дају обиље корисних података, на основу којих се одлучује да ли је уопште потребно излагати пацијента скупљем и непријатнијем испитивању. Ако је потребно, инвазивно испитивање се посебно заказује и захтева пласирање једног танког катетера у бешику и једног танког катетера у анус. Након урађеног инвазивног испитивања лекар је у могућности да утврди тачан узрок тегоба са мокрењем и начин даљег лечења.

Објављено 01.03.2017.


Операција на мозгу пацијента у будном стању

Унапређујући знања и вештине, уз набавку савремених медицинских микроскопа и апарата, лекари и особље Клинике за неурохирургију КЦВ својим пацијентима пружају услуге по највишим светским стандардима. У последње две деценије ове изузетно захтевне операције на мозгу, некада ризичног исхода, постале су хируршки захвати с могућношћу очувања и унапређења најфинијих можданих функција. Од пре две године, КЦВ је први почео да изводи операције тумора мозга код пацијента у будном стању, при чему се уз помоћ неурофизиолошког мониторинга мапирају мождани центри за говор, и током саме интервенције се разговара са пацијентом. Клиника за неурохирургију КЦВ је једина у региону која већ пет година уназад изводи стереотаксичне биопсије тумора мозга, што омогућава адекватно усклађивање даље терапије. Више од 150 пацијената је оперисано због тумора хипофизе и базе лобање минимално инвазивним ендоскопским приступом кроз нос, практично без хируршког реза и са значајно скраћеним периодом опоравка. Услед свега поменутог формиран је мултидисциплинарни тим који сачињавају неурохирург, анестезиолог, ендокринолог, оториноларинголог, неуропатолог, психолог, радиолог и други, који свакодневно доносе одлуке у циљу ефикаснијег лечења пацијената.

Објављено 08.02.2017.


Делегација из Гомеља

У склопу обележавања дана града Новог Сада, данас је Клинички центар Војводине угостио делегацију из града Гомеља у Белорусији, у саставу: гдин Алејинков Дмитри – начелник управе Градске општине „Советски“, гдин Забијако Владислав – директор АД „Кирмаш“ и гдин др Терешко Александар – главни лекар белоруског Института за онкологију, који су имали прилику да се упознају са радом Ургентног центра КЦВ. Домаћини су били проф. др Золтан Хорват члан Градског већа за здравство испред града Новог Сада, проф. др Едита Стокић – помоћник директора за здравство КЦВ, и проф. др Игор Митић – управник Ургентног центра КЦВ. Осим обиласка Ургентног центра, уприличена је презентација најсавремених хируршких захвата који се раде у КЦВ, што је био само део дијагностичких и терапијских процедура које се спроводи код нас, посебно у лечењу малигних болести, с обзиром да је КЦВ велика здравствена терцијална установа.
  Проф. др Хорват је истакао да се у КЦВ раде најтеже операција и највећи број онколошких операција, поготово неке које се искључиво раде код нас, из области максилофацијалне, васкуларне, ортопедске хирургије, неурохирургије и све врсте ургентних абдоминалних онколошких интервенција. Том приликом, излагали су: проф. др Петар Вулековић – управник Клинике за неурохирургију, проф. др Александар Кираљ – управник Клинике за максилофацијалну и оралну хирургију, проф. др Мирослав Миланков – управник Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију, проф. др Дејан Иванов – управник Клинике за абдоминалну, ендокрину и трансплантациону хирургију и доц. др Драган Николић – начелник ургентне хирургије УЦ.
  Гостопримство којим је КЦВ угостио делегацију из Белорусије само је део будуће сарадње које ће се остваривати кроз научну и стручну сарадњу.

Објављено 31.01.2017.


Прва уградња титанијумских импланaта – велики корак на пољу реконструкције деформитета костију лица и базе лобање

У сарадњи са новосадским Природно-математичким факултетом и велшким Универзитетом у Кардифу, тим лекара Клинике за максилофацијалну хирургију КЦВ извео је хируршку уградњу индивидуализованог титанијумског импланта – јединствен захват, који још није рађен код нас.
 Младом пацијенту са урођеним деформитетом, бенигним тумором који је захватио јагодичну кост, услед чега се она константно увећавала и никада не би престала да расте, у новембру је уклоњен тумор, а сада је операцијом уграђен титанијумски имплант којим су надомештени јагодична и део слепоочне кости. За интервенцију је била неопходна ЦТ дијагностика и ти су налази послати проф. др Игору Будаку на Природно-математички факултет. Тамо је, уз сагласност пацијента, направљен 3Д модел, на основу ког је урађена реконструкција и дела који треба одстранити и дела који треба надоместити. Од велшких колега, предвођених проф. др Домиником Егбиром, начелником Хируршке протетике и дизајна Универзитета у Кардифу, без накнаде су добијени граничници до којих је одстрањена кост, што је било веома важно да се сачува око. Наши лекари су операцијом која је трајала око 3 сата, постигли потпуну симетрију лица, уз изузетно задовољство пацијента.
 Први пут је уградњом титанијумских импланта реконструисан дефект, а предност овог материјала су многобројне – не прави проблеме у организму, нема алергијских реакција нити инфекција. Индикације за реконструкцију су дефекти настали као последица одстрањивања тумора (бенигних или малигних), деформитета лица и вилица, након трауматских повреда или у склопу деформитета који захватају кости лица, вилице и лобање. Бенефити овог захвата су вишеструке јер се једном хируршком интервенцијом може решити проблем реконструкције лица, који је естетски и функционално идеалан за пацијента, са мањим могућностима компликација, а да је при том период опоравка далеко краћи него код досадашњих метода операција.

Објављено 18.01.2017.

Реконструисан део Клинике за гинекологију и акушерство

  Покрајински секретар за здравство доц. др Зоран Гојковић, у пратњи в. д. директора проф. др Петра Сланкаменца обишао је реконструисани и адаптирани део Завода за гинекологију Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ.
  Радови су завршени за два ипо месеца при чему је потпуно реконстрисана објекат, замењена столарија, прозори, врата, зидови, подне облоге, и 12 тоалетних чворова, за шта је Покрајинска влада је из својих средстава издвојила 6.150.000,00 динара.
 Покрајински секретар је овом приликом истакао да јеј приликом ових радова остварена уштеда од скоро 1.000.000,00 динара које ће током јануара и фебруара 2017.године, бити инвестирани у нову етапу рекострукције, обнављања и реновирања Завода за перинатологију.
 Проф. др Тихомир Вејновић, управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ, напоменуо је да је новом организацијом рада субспецијалистичких служби у Поликлиници КЦВ (део гинеколошке службе, службе акушерске амбуланте, као и амбуланте стерилитета и хумане репродукције) унапређена доступност здравствених услуга, тако да је за само пет недеља 1000 пацијената прошло кроз седам новоформираних и реновираних амбуланти у поликлиничкој служби КЦВ.

Објављено 28.12.2016.

Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију обележила 60 година успешног рада

 Све је почело тридесетих година прошлог века у Новом Саду, када су чувени ондашњи хирурзи др Вујић, др Правдица, др Холендер и др Брезовски почели да се баве лечењем ортопедских болесника. Унапређењу лечења ортопедских болесника допринела је др Кетрин Мекфел оснивањем „дечијег лечилишта за коштану туберкулозу“ у Сремској Каменици, које је било у функцији све до 1992. године.
 У оквиру тадашње Главне покрајинске болнице, по завршетку II светског рата, оснива се Одсек ортопедске хирургије. На челу Клинике од 1980 до 1998. године, био је проф. др Јован Крачиновић, под чијим руководством је настала значајна трансформација војвођанске ортопедије у једну модерну хируршку дисциплину, а Клиника је дуги низ година била водећи центар за решавање патологије стопaла и скочног зглоба. Током друштвених превирања последње деценије прошлог века, лекари Клинике су активно учествовали у лечењу рањеника и повређених, како на Клиници тако и на терену, и значајан допринос орагнизацији здравстевене службе у том веремену дао је проф. др Ђорђе Јањић, који је био на челу Клинике од 1998. до 2003. године, а потом на место управника долази проф. др Горан Ерцеган (2003-2007). После њега је кратко време управник био Проф. др Мирослав Миланков, да би од децембра 2007. до марта 2016. Клиником руководио проф. др Драган Савић који је у рад Клинике увео европске стандарде. После њега је један краћи период управник био др Александар Лажетић и много допринео увођењу нових метода остеосинтезе прелома у рутинску ортопедску и трауматолошку праксу. Данас је управник Клинике поново проф. др Мирослав Миланков.
 На Клиници се дуги низ година успешно примењују савремене методе остеосинтезе прелома. Закључавајуће (Интрлоокинг) клинове у свакодневну праксу увео је проф. Др Саша Вукадиновић осамдесетих година прошлог века.
 Прва уградња вештачког кука је урађена још давне 1969. године и од тада се ове операције спроводе свакодневно, а сваке године се угради око 500 протеза зглоба кука. Протезе колена се уграђују од 1990. године када је проф. др Горан Ерцеган уградио прву протезу колена и годишње се угради око 350 протеза колена. Примена коштаних алотранспланата је започета још осамдестих година прошлог века, у оквиру трансплант програма, на иницијативу проф. др Александра Јовановића. Данас се коштани алотрасплантати користе и код ревизионих операција протеза зглобова и реконснтрукције лигамента.
 Спортска трауматологија је на Клиници одувек заузимала значајно место. Прва артроскопска менсцецтомија је урађена 1993. године, а артроскопска реконструкција предњег укрштеног лигамента колена 1998. године и артроскопска операција зглоба рамена 2010 године.
 Данас се на Клиници годишње уради око 330 реконструкција предњег укрштеног лигамента колена, и 300 артроскопија колена, рамена, лакта и скочног зглоба. Инфекција кости је одувек постављала велике изазове. Септичним оделењем је дуги низ година руководио проф. др Стеван Вукадиновић, а данас проф. др Милан Станковић. Траума кичме се ради дуги низ година и постигнути су завидни резултати, заслугом проф. др Александра Јовановића и проф. др Александра Миличића. Њихов рад су наставили проф. др Милан Станковић и др Васо Кецојевић.
 За развој научне мисли и објављивање великог броја радова у домаћим и познатим светским часописима најзаслужнији је проф. др Желим Миклић , који је млађим генерацијама ортопеда показао пут којим треба ићи и развоју научне и наставне каријере. Експериментална хирургија је крајем прошлог века била веома развијена и на ту тему је урађен велики број магистарских радова, докторских дисертација и осталих научних радова. Лекари клиника су боравили на бројним стручним састанцима у земљи и иностранству, где су презентовали наше резултате, а млади лекари су били на едукацији у европским ортопедским центрима.
 Данас на Клиници раде 23 лекара, 47 медицинских сестара и техничара, 6 физиотерапеута, и 3 медицинска статиситичара. Годишње се уради 2400 операција и 32 000 прегледа у специјалистичкој поликлиници. Клиника је наставана база медицинског факултета и има три редовна професора, четрири доцента, и осам асистената.

У склопу обележавања јубилеја биће организована серија стручних састанака

Објављено 23.12.2016.

Забрана посета

По препоруци надлежног епидемиолога из Института за заштиту јавног здравља Војводине, забрањују се посете на Клиници за хематологију, гастроентерологију, ендокринологију , нефрологију, инфективне болести и у Ургентном центру. Забрана посета пацијентима на поменутим клиникама уведена као једна од мера за спречавање настанка и сузбијања грипа у КЦВ.

Због појачања активности вируса у општој популацији и веће безбедности пацијената, препоручено је одлагање посета и на осталим клиникама КЦВ, до даљњег.

Објављено 16.12.2016.


Изведена прва механичка тромбектомија можданих артерија

У КЦВ је у ноћи између петка и суботе изведена прва механичка тромбектомија можданих артерија! Тим Одељења Ургентне неурологије Ургентног центра, захваљујући добро обученим тимовима са Клинике за неурологију, Одељења ургентне неурологије, Клинике за радиологију, као и Клинике за анестезију и интезивну терапију, успешно је применио методу која је сада изведена први пут у Клиничком центру Војводине.
Механичка тромбектомија можданих артерија, представља најсавременију методу лечења акутног исхемијског можданог удара и подразумева механичку реканализацију оклудиране ендокранијалне артерије екстракцијом тромба. Уколико се изведе у одговарајућем временском интервалу (унутар првих 6 сати од појаве симптома), оваква интервенција смањује ризик од настанка инфаркта мозга и омогућава бољи опоравак пацијента. За извођење ове методе лечења, поред техничких предуслова и опремљености установе, неопходна је висока стручност, едукованост и уиграност мултидисциплинарног тима састављеног од неуролога, интервентних радиолога, анестезиолога, медицинских сестара/техничара, рендген техничара и анестетичара. Рано препознавање симптома можданог удара и брз транспорт пацијента у јединицу за мождани удар представља предуслов за успешну примену терапије. Са поносом истичемо да је интервентни тим у саставу: асист. др Александар Јовановић – неуролог, начелник Одељења ургентне неурологије УЦ; асист. др Лоранд Сакалаш – неуролог; др Санела Поповић – неуролог; др Драган Анђелић – радиолог; др Станко Човић – радиолог; др Северина Зјалић – анестезиолог; Јелена Никовић, организациона сестра Одељења ургентне неурологије УЦ; Снежана Пешић – медицинска сестра; Немања Дондић, медицински техничар са Одељења ургентне неурологије УЦ; Бојан Сењов, анестетичар и рендген техничари Светлана Марић и Биљана Кијановић, функционисао савршено и у потпуности оправдао репутацију високо стручне установе у којој ради. Успешном спровођењу целе процедуре значајно су допринеле медицинске сестре са Одељења ургентне неурологије, које су учествовале у збрињавању и нези пацијента на самом одељењу.

Објављено 12.12.2016.






Oдржан Сајам за пензионере 2016. године

У Новом Саду је 25. и 26. новембра одржан Сајам пензионера, осмишљен као место сусрета припадника старије популације, са више од 60 излагача који се баве пружањем услуга и производа намењених корисницима у трећем добу. Путем презентација, на изложбеним штандовима и радионицама, представљене су могућности и активности у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, спорта, рекреације и хобија, креативног рада, путовања, осигурања и безбедности, финансија, као и из области правне заштите. Такође, посетиоци су могли да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким, прехрамбеним производима и препаратима и услугама. Један од пратећих програма био је едукативне врсте, реализован стручним предавањима лекара, нутрициониста, фармацеута, физиотерапеута, психолога, економских саветника, правника, стручњака из области пензијско-инвалидског осигурања и кроз презентације производа и услуга намењених популацији 60+. Клинички центар Војводине је и овом приликом изашао у сусрет интересовању и потребама корисника здравствених услуга. На штанду КЦВ су била организована стручна предавања и консултације са нашим запосленима, који се у оквиру својих специјалности баве унапређењем квалитета живота трећег доба. Била је то прилика да се кроз дружење, посетиоци непосредно упознају са ресорним покраијнским и градским институцијама, организацијама, удружењима грађана, појединцима и фирмама које својим радом утичу и доприносе побољшању квалитета живота старијих суграђана – са различитим програмима, садржајима и погодностима који су им доступни како у локалу, тако и на територији целе Србије.



Покрајинска влада доделила средства за набавку најсавременије опреме 2016. годинe

Здравствене установе у Војводини оствариле су право на бесповратна средства за финансирање и суфинансирање пројеката на конкурсима Управе за капитална улагања АП Војводине, а 45.891.764 динара за опремање добиле су опште болнице у Сенти, Врбасу и Вршцу, Специјална болница за плућне болести у Белој Цркви, Клинички центар Војводине и Институт за плућне болести Војводине у Сремској Каменици. Председник Покрајинске владе Игор Мировић, приликом уручивања уговора директорима здравствених установа, истакао је да је улагање у здравство апсолутни приоритет Покрајинске владе, о чему сведоче и потписани уговори намењени унапређивању ове области. Клиничком центру Војводине припало је 11.880.000 динара за набавку операционог микроскопа за хируршке интервенције на предњем сегменту ока, пет ЕКГ апарата, система електричне хируршке бушилице велике брзине и једне операционе лампе.











Бетанија награђена признањем Најбоље велико породилиште у Србији 2016. године

Портал bebac.com спровео је до сада највеће истраживање о стању породилишта у Србији. Близу       10 000 жена оценило је своје искуство, од пријема у породилиште, до одласка кући са бебом. 
По оцени испитаница, за најбоље велико породилиште у Србији 2016. године проглашена је Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, популарно новосадско породилиште –  Бетанија.
Клиника за гинекологију и акушерство КЦВ у Новом Саду је једина терцијерна здравствена установа у домену гинекологије и акушерства у Војводини, на којој се годишње роди више од 6500 беба (око 170 пари близанаца, око 15 тројки и око 700 превремено рођене деце), уради око 2000 царских резова, а хоспитализује, оперише и амбулантно прегледа преко 40.000 жена из целе Војводине.
С обзиром да смо једина референтна установа у Војводини, на Клинику се упућују најтежи и најкомпликованији случајеви из области акушерства, чије решавање осим врхунски обученог медицинског кадра, захтева и адекватну техничку опремљеност, те стално унапређење квалитета здравствене неге и услова боравка, и за бебе и за мајке.

Испитанице су, такође, одабрале и 15 најбољих гинеколога у Србији, међу којима су се истакли наши лекари др Драган Стајић и др Ђорђе Петровић са Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ. 

Клинички цeнтaр Вojвoдинe (КЦВ) у Нoвoм Сaду,

нaстaвљa трaдициjу Вeликe грaдскe бoлницe, кoja je нa сaдaшњeм прoстoру Клиничкoг цeнтрa изгрaђeнa 1909. гoдинe, a нaлaзилa сe измeђу Aртeршкoг купaтилa и Кaлвaриje. Сaстojaлa сe oд хируршкoг, интeрнoг, гинeкoлoшкo - пoрoђajнoг, дeрмaтo - вeнeрoлoшкoг и зaрaзнoг oдeљeњa. Устaнoвa кaсниje мeњa имe и пoстaje Глaвнa пoкрajинскa бoлницa, кoja je имaлa oкo 400 пoстeљa. Кaкo je oснивaњeм Meдицинскoг фaкултeтa у Нoвoм Сaду бoлницa истoврeмeнo пoстaлa и нaстaвнa бaзa Meдицинскoг фaкултeтa, у пeриoду измeђу 1977-1997. гoдинe устaнoвa нoси нaзив Meдицински фaкултeт у Нoвoм Сaду. Клинички цeнтaр Нoви Сaд je oснoвaн oдлукoм Влaдe Рeпубликe Србиje 1997. гoдинe, a Извршнo вeћe AП Вojвoдинe, кoje 2002. прeузимa oснивaчкa прaвa, 2007. гoдинe oснивa Клинички цeнтaр Вojвoдинe.

Дaнaс je Клинички цeнтaр Вojвoдинe врхунскa, висoкoспeциjaлизoвaнa здрaвствeнa институциja нajвишeг рaнгa, a истoврeмeнo je и нajвeћa нaстaвнo-нaучнa бaзa Meдицинскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду. Пoрeд рeдoвнe здрaвствeнe дeлaтнoсти, нa клиникaмa и у цeнтримa зa диjaгнoстику спрoвoди сe eдукaциja лeкaрa нa спeциjaлизaциjи и субспeциjaлизaциjи. Taкoдje je и jeдинствeни ургeнтни и бoлнички цeнтaр зa грaд Нoви Сaд и читaв рeгиoн Jужнe Бaчкe.

Драги пацијенти,

прeглeд кojи жeлитe дa кoд нaс oбaвитe, кao и лeчeњe кoje вaм сaвeтуjeмo, изискуjу вaшу сaглaснoст. С тoгa, дa бистe лaкшe мoгли дa сe oдлучитe и припрeмитe зa пojeдинe врстe прeглeдa, ми вaс тoкoм прeглeдa у рaзгoвoру, oбaвeштaвaмo o oбoљeњимa, врстaмa, знaчajу, кao и o eвeнтуaлним пoслeдицaмa и мoгућим кoмпликaциjaмa у вeзи сa мeтoдaмa лeчeњa кoje вaм сaвeтуjeмo. Зaкoн o здрaвствeнoj зaштити дeфинишe прaвa пaциjeнaтa, кojи je у цeнтру пружaњa здрaвствeних услугa. У oквиру систeмa здрaвствeнe зaштитe, пaциjeнт имa прaвo нa дoступнoст здрaвствeнe зaштитe, oбaвeштeнoст, слoбoдaн избoр, пoштoвaњe привaтнoсти и пoвeрљивoст инфoрмaциja.

Oвдe мoжeтe пoглeдaти услугe кoje пружa Клинички цeнтaр Вojвoдинe, a прaвилник o сaдржajу и oбиму прaвa нa здрaвствeну зaштиту из oбaвeзнoг здрaвствeнoг oсигурaњa, кao и o пaртиципaциjи нa сajту Рeпубличкoг зaвoдa зa здрaвствeну зaштиту www.rfzo.rs.

 

МИСИЈА КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ 

Клинички центар Војводине је високо специјализована здравствена установа терцијарног нивоа, која пружа здравствене услуге применом савремених и светски признатих дијагностичких и терапијских процедура и метода лечења. Здравствену заштиту пружа у оквиру амбулантно поликлиничког и клиничког лечења пацијената. Клинички центар Војводине за циљ има континуирано побољшање квалитета пружања здравствених услуга кроз научно истраживачку и едукативну делатност. Континуираним развoјем, унапређењем своје делатности, поштовањем закона и прописа који штите здравље и гарантују безбедност корисника и особља испуњава своју мисију, која се односи на стручну бригу о здрављу сваког пацијента са хуманим односом према човеку и поштовањем права пацијента и етичких принципа и кодекса.

ВИЗИЈА

Обезбеђивање здравствене заштите терцијарног нивоа применом најсавременијих дијагностичких и терапијских метода у складу са постигнутим највишим стандардима квалитета у обављању здравствене, научно истраживачке и едукативне делатности.