Упрaвник:
дoц. др Влaдимир Манојловић

ОСНОВНА ДЕЛАТНОСТ

Клиника за васкуларну и трансплантациону хирургију КЦВ је почела  са радом из области васкуларне хирургије након повратка професора Петра  Петровића са усавршавања из Француске, тада у оквиру „одсека за васкуларну хирургију“ при Општој хируригји , још давне 1970 године.  Од тог периода је започела ера васкуларне хирургије у Војводини. Дијапазон операција се проширивао из године у годину, освајане су нове технологије и код нас као и у свету  и васкуларна хирургија је заузела своје место на хируршком небу тадашње Југославије. 1988 године је основана Клиника за васкуларну и трансплантациону хирургију, као самостална јединица, а  у оквиру Медицинског факултета и Института за хирургију којом је управљао Професор Петар Петровић до своје смрти 1995 године.

Клиника се даље развијала освајањем каротидне и аортне хирургије, као и инфраингвиналних реконструктивних процедура. Посебно место заузима развој трансплантације бубрега која се посебно интензивно разијала под руководством професора Светолика Аврамова који је наследио прерано преминулог проф. Петровића.  Прва трансплантација бубрега је урађена 1986. године и одмах је почео развој тзв кадаверичне трансплантације бубрега.

Временом се повећавао опсег посла и број операција, а у иностранство су ишли лекари са Клинике на додатна усавршавања и доносили нове процедуре и знања о новим хируршким интервенцијама. Посећиване су Клинике у Америци, Немачкој, Енглеској, Норвешкој, Франсуској… Из ових, највећих васкуларно хируршких центара, преузимани су протоколи поступања и терапијски приступи и примењивани у нашој средини.

У време када је клиником руководио професор Владан Поповић развијена је једна потпуно нова врста лечења болесника са васкуларном патологијом, а то је тзв. миниинвазивна ендоваскуларна васкуларна хирургија. Ове методе подразумевају третман кроз саме крвне судове проширивањем – дилатацијом и/или постављањем стентова унитар оболеле артерије. Ове процедуре захтевају тимски приступ па се и спроводе заједно са колегама са радиологије а обезбеђују болесницима минималну трауму, рану мобилизацију и скраћену дужину хоспитализације.

СТАЦИОНАРНИ ДЕО

Актуелно се на Клиници за васкуларну и трансплантациону хирургију КЦВ лече болесници са територије целе Војводине и дела Мачве, тако да је популација која гравитира овом центру већа од 2 милиона становника.

У оквиру Клинике  издвојена су оделења Реконструктивне васкуларне хирургије , Оделење ендоваскуларне хирургије и Оделење ургентне васкуларне хирургије, као и Oдсек за Трансплантацију бубрега и Oдсек артеријске и венске хирургије.

Годишње се на Клиници уради око 1000 операција и 120 интервентних радиолошких процедура.  Заједно са радиолозима се уради око 700 артериографија (конвенционалних и MSCTA), а просечно лежање хоспитализованог болесника на одељењу је 4,5  дана, што представља европски резултат. Смањење просечног броја б.о. дана лечења се очекује увођењем једнодневне хирургије.

ОБЛАСТИ РАДА КЛИНИКЕ ЗА ВАСКУЛАРНУ И ТРАНСПЛАНТАЦИОНУ ХИРУРГИЈУ

– ОБЛАСТ ВАСКУЛАРНЕ УРГЕНЦИЈЕ И ТРАУМЕ – хируршко поправљање повредјених крвних судова

– ОБЛАСТ АРТЕРИЈЕЛНЕ РЕКОНСТРУКТИВНЕ ХИРУРГИЈЕ- хируршко поправљање оболелих артеријских крвних судова методама отворене хирургије (дезобструкционе и/или бајпас процедуре) са или без уградње синтетских васкуларних графтова.

                Оклузивне болести – болести запушавања артерија

                Анеуризматске болести – болести проширења артерија

– ОБЛАСТ АНГИОАКСЦЕСА – креирање А-В фистула за хемодијализу, плазмаферезу и сл. 

– ОБЛАСТ ПОРТНЕ ХИРУРГИЈЕ-  лечење компликација портне хипертензије методама отворене хирургије

– ОБЛАСТ ВЕНСКЕ ХИРУРГИЈЕ – отворена и ендовенска ексстирпирајућа и/или реконструктивна хирургија оболелих вена површног или дубоког венског система

– ТРАНСПЛАНТАЦИЈА БУБРЕГА

– ЕНДОВАСКУЛАРНЕ ПРОЦЕДУРЕ

Лекари и медицинске сестре/техничари са клинике се непрекидно едукују и припремају освајање нових процедура које се назиру на хоризонту васкуларне медицине у свету. Постоје области у којима се очекује даљи развој и побољшање у квалитету али и условима рада како по питању струке и стручног рада, тако и по питању комфора који је могуће пружити болеснику.

Наше наде су усмерене у правцу завршетка зграде новог Клиничког центра , где очекујемо само двокреветне собе за болеснике, повећање броја минимално инвазивних процедура, брже увођење нових технологија које су већ прихваћене у свету, скраћење периода чекања на преглед и операцију, боље праћење здравственог стања болесника, пре и након лечења на клиници, развојем информационих технологија, олакшане услове за едукацију особља, обезбеђивање бољих услова рада о обезбеђивање услова за смањење одлива кадрова.

НАУЧНО НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ

Клиникa je нaстaвнa бaзa Meдицинскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду, y кojoj сe oдвиja тeoриjскa и прaктичнa нaстaвa нa српскoм и eнглeскoм jeзику. Највећи део лекара учествује и у образовној делатности.