Палијативно збрињавање је активна, свеобухватна брига о пацијентима који болују од неизлечиве болести и њиховој породици у које су укључени сви где се пацијент налази.
Током раних фаза болести са терминалним исходом, хоспитализација и пружање базичног палијативног збрињавања на матичним одељењима може да буде у потпуности одговарајућа, посебно уколико су оболеле особе још увек на активном, болест-специфичном лечењу. Међутим, како болест напредује и како је потреба за специфичним палијативним збрињавањем израженија, боравак у болничким одељењима која су најчешће преоптерећена дијагностиком и лечењем са намером, излечења може да буде превише оптерећујућа не само за болеснике који болују од неизлечиве болести, већ и за здравствене раднике, а посебно уколико је сваки даљи модалитет лечења са намером промене тока болести исцрпљен. Најчешће на овим одељењима медицинско особље нема довољно времена (нити знања) како би се у потпуности посветило оболелој особи, направило адекватну процену стања и допринело бољитку болесника.
Универзитетски клинички центар Војводине је од августа 2023. године формирао Одељење за палијативно збрињавање и где се овај вид лечења спроводи кроз рад у:
- Дневној болници за палијативно збрињавање где се пружају услуге оболелима од неизлечиве болести чије је здравствено стање довољно стабилно за функционисање и ван кућних услова и у
- Стационарном делу Одељења где се хоспитално збрињавају оптерећујући симптоми болести који се не могу регулисати у амбулантним (кућним) условима.
Право на болнички смештај у ову јединицу остварују пацијенти који су хоспитализовани и/или се даље прате од стране специјалисте, субспецијалисте лекара у Универзитетском Клиничком центру Војводине, односно када постоји потреба за збрињавањем у последњим фазама живота и када се пацијент све чешће обраћа хитној служби за помоћ због недовољно купираних симптома болести.
Током боравка спроводи се не само лечење симптома који оптерећују оболелу особу и доводе до патње, већ се врши и едукација породице болесника о даљој нези по његовом/њеном отпусту.
Уобичајено је да се боравак оболелих у стационарном делу ограничи на 15 дана хоспитализације током којих се оптерећујући симптоми сведу на меру коју је могуће лечити и у амбулантним условима.
Како би збрињавање болесника у потреби за оваквим видом подршке током лечења неизлечиве болести било адекватно, уз ангажовање специјалисте палијативне медицине др Томија Ковачевића, здравствени радници запослени у Центру за палијативно збрињавање прошли су и низ едукација путем којих су стекли знања и вештине које су неопходне у палијативном збрињавању као што су: фокусирање на квалитет живота што укључује пре свега добру контролу симптома, холистички приступ односно свеобухватно сагледавање оболеле особе која болује од неизлечиве болести, усмеравање пажње на породицу односно неговатеља, давање подршке и саветовање, поштовање аутономије пацијента, препознавање и лечење хитних стања у палијативном збрињавању, а пре свега стицање комуникационих вештина као фундаменталне вештине у здравству у циљу преношења осетљивих информација, не само са оболелом особом, већ и са члановима породице и другим здравственим радницима који долазе у контакт са болесником.
Од свог оснивања укупан број збринутих болесника у Одељењу за палијативно збрињавање износи 1324.